Drugo uzastopno leto u Zvezdi Milošu Degeneku će ostati u lepom sećanju po još jednoj izborenoj evropskoj jeseni, a posle eliminacije Kopenhagena posle jedanaesteraca u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, pouzdani štoper je uz lavinu emocija sumirao utiske.
– Teška utakmica, koju smo počeli na pravi način. Primili smo gol iz situacije u kojoj nismo morali. Kao i u prvoj utakmici igrači Kopenhagena su držali loptu u svom posedu, ali nisu imali mnogo šuteva u okvir gola. Bitno je da smo se borili i prošli, iako smo igrali sa igračem manje skoro 70 minuta. Kao što trener Vladan Milojević kaže: “Onaj gore je veliki, on sve vidi”. Vratilo nam se ono što smo zaslužili – rekao je Degenek.
– Bilo je napeto, ali verovali smo posle svake serije u sebe, Borjana i onoga ko izvodi penal. Neophodno je posedovati određenu količinu hrabrosti pa izvesti penal pred njihovim navijačima, nezavisno od toga da li postigneš gol ili ne. Zbližili smo se posle ove utakmice, kao porodica. Shvatili smo šta znači igrati ovako bitne utakmice, šta znači prolaz i šta znači ne predati se. Ne znam da li sam igrao neizvesniju utakmicu u karijeri.
Tokom perioda između dve utakmice igrači Kopenhagena pokušavali su da igru prenesu van fudbalskog terena izjvama koje su mogle da se okarakterišu i kao provokacije.
– Potcenili su nas. Rekao sam prošle nedelje da ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. Ispostavilo se kao tačno. Nisu znali ko smo, šta smo i koja je naša životna priča. Naše sudbine nisu kao njihove, prošli smo kroz ratove i bombardovanja. Uvek smo znali da kada je neophodno iznesemo stvari na sto i pokažemo ko smo i šta smo. Hvala navijačima što su došli u velikom broju. Bili su glasniji od njihovih 25.000 – istakao je Degenek.
