Prati nas na društvenim mrežama

Fudbal

OTKRIVENO ŠTA JE URADIO NA PRVOM TRENINGU LIVERPULA! Taj potez Klopa je PROMENIO SVE

Stojan Maleš

Objavljeno

-

Foto: AFP

Nakon što je predstavljen kao novi trener Liverpula, Jirgen Klop je pozvao sve igrače u salu za konferencije.

Potom je okupio sve zaposlene klupskog trening-centra Milvuda i predstavio ih igračima koji su prilikom toga aplaudirali. Pošto se radilo o velikom broju osoblja, predstavljanje je potrajalo oko 20 minuta. Kada su konačno prestali s aplaudiranjem, fudbalerima se obratio Klop.

– Ovi ljudi čine sve da bi vam olakšali stvari kako biste se fokusirali samo na teren. Poštujte ih koliko poštujete i mene, jer oni su važni koliko i ja – poručio je. I, zakoračio u istoriju.

Nisu to bila nimalo sjajna vremena za Redse. Ekipa je tada, u oktobru 2015. godine, boravila na 10. mestu tabele Premijer lige. Učinak od osam postignutih golova u osam odigranih kola, koliko su na svom kontu imali Aston Vila i Sanderland koji su boravili u zoni ispadanja, mnogo je govorio o tome u kakvom je stanju bio Liverpul.

Preciznije, najbolji pokazatelj tadašnjeg stanja u klubu kada su u pitanju rezultati bio je pogled na šest sezona pre Klopovog dolaska. Liverpul je u tom periodu samo jednom bio plasiran bolje od šestog mesta i to 2014. godine kada je u dramatičnoj završnici prvenstva izgubio titulu i osvojio drugo mesto. Dakle, ta jurnjava za titulom bila je izuzetak i veliko iznenađenje, a realnost je govorila da se radilo o klubu koji je godinama jedva uspevao da izbori plasman u Ligu Evrope, a kamoli Ligu šampiona.

Ako je tokom tog 20-minutnog aplaudiranja u konferencijskoj sali postojao samo jedan čovek koji je verovao da klub krajem te sezone može da igra finale Lige Evrope, da nepune tri godine kasnije može da igra finale Lige šampiona, da nepune četiri godine kasnije može da osvoji Ligu šampiona i da nepunih pet godina kasnije može da osvoji Premijer ligu kao najdominantniji šampion u istoriji takmičenja, on se zvao Jirgen Klop.

Nije bez razloga prilikom svog prvog obraćanja javnosti kao trener “Crvenih” rekao da “oni sumnjičavi moraju da poveruju”, ali isto tako i naglasio da ne poseduje čarobni štapić, time dajući do znanja da svaka promena zahteva vreme, prenosi “Index.hr”.

Za ljubitelje Redsa najvažnije je bilo što je Klop čvrsto verovao u ono što govori. Imao je viziju, a ona se temeljila na međusobnom poštovanju, na razvijanju porodičnih odnosa u grupi koja broji ogroman broj ljudi. Nije se oslanjao na milione evra nego na milione iskrenih osmeha.

Klop je video šansu tamo gde drugi nisu videli smisao. Možda ne bi bio tako uveren u uspeh da tog dana nije došao u klub u čijoj se priči vidio. Tad se dogodio spoj koji će proizvesti sjajne priče, primenjive u svim sferama života.

Nemački stručnjak je pre Liverpula vodio Majnc i Borusiju Dortmund. U oba kluba pravio je čuda, menjao istoriju, preuzimao skromne ekipe i stvarao šampione. Oba kluba imala su, kao što i danas imaju, taj radnički mentalitet s kojim se lako poistovećuje običan čovek. Povrh svega, himna oba kluba bila je ista – “You’ll never walk alone”.

Sve navedene karakteristike odgovaraju Liverpulu. Zapravo, Liverpul je klub takve kategorije – radnički mentalitet, živopisna istorija, borba protiv imućnijih. Sudbina je htela da Klop bude trener samo ta tri kluba. Namenila mu je da u Liverpul dođe tek nakon što je Majnc i Dortmund podigao iz pepela, pa napustio uz suze hiljade ljudi. Naravno, plakao je i on.

Poklopilo se da u Liverpul dođe upravo u trenutku kada je Enfildu bio neophodan iscelitelj. Kada su Redsi bili žedni novog Bila Šenklij, čoveka koji je klub zatekao u drugoj ligi engleskog fudbala 1959. godine, a onda ga pretvorio u serijskog osvajača najvećih trofeja.

Šenkli je najveća legenda u istoriji kluba, otac novijeg Liverpoola, čovjek koji je “svoje kosti ostavio” na Enfildu. Njegova je ona čuvena izjava o tome kako mu je “neko jednom prilikom rekao da je fudbal pitanje života i smrti”, a on se razočarao u takvo razmišljanje i kazao da je “fudbal mnogo više od toga”. Ipak, izjava koja možda najbolje opisuje način njegovog razmišljanja glasi drugačije.

– Kada sam otišao na probu u Ajntraht Frankfurt, video sam Endija Milera. Imao je 19 godina kao i ja. Pomislio sam: “Ako je ovo fudbal, onda se ja bavim drugim sportom.” On je bio svetska klasa, a ja nisam bio ni klasa – govorio je.

Kao igrač i trener Klop je itekako osetio koliko pobede mogu biti slatke i koliko porazi mogu biti brutalni. Kao trener, od 2012. do 2018. godine, izgubio je čak šest od sedam finala. Vodeći Majnc dve godine zaredom tek u posljednjim kolima gubio je šanse za plasman u Bundesligu, a nakon što je uveo klub u Bundesligu, osetio je i kako je ispasti iz najjačeg ranga.

Prošao je i onaj put u Borussiji kada je zimu sezone 2014/2015 dočekao na dnu ligaške tabele, te na kraju sezone jedva izborio sedmo mesto koje je vodilo u Ligu Evrope, a zatim je i napustio klub. To se dogodilo samo dve godine nakon što je igrao finale Lige šampiona. Na kraju, Klopu ni s Redsima u prvoj sezoni nisu “cvetale ruže”, već je osetio veliki pritisak zbog toga što nije uspeo da izbori plasman u evropska takmičenja pri čemu je izgubio dva finala – u EFL kupu i Ligi Evrope.

Nijedan pad u igračkoj i trenerskoj karijeri nije sprečio Klopa da ide dalje. Ni nakon te prve sezone s Redsima, koju pamti po brodolomima, nije se gubio. Držao se svog i Liverpulova načina. Radno, polako, ali sigurno.

– Čak i kada služite u vojsci tokom rata i kada dobijate neke užasne poslove poput posla u kuhinji gde morate da operete 6000 tanjira ili kada morate da čistite toalet, moj cilj u životu je taj da, čak i kad se radi o čišćenju poda, želim da moj pod bude čišći od tvog. Kad bi svi mislili ovako i kad bi svi male poslove radili najbolje što mogu, to bi bilo poštenje. Onda bi svet bio bolji i fudbal bi bio bolji. Dakle, mi želimo težak rad i poštenje. Nema uspešnog fudbalskog kluba bez teškog rada – kazao je jednom prilikom Šenkli.

Jasno, on je pre svega bio idealista, čovek je za fudbal rekao da je veći od borbe za život ili smrt, ali ova njegova izjava o tome kako bi se ljudi trebalo da ophode prema svojim obavezama šalje genijalnu poruku koja nadilazi fudbal i sport.

Takvog čoveka, takvu legendu čiji je duh na Enfildu iščezavao tokom pomenutih godina kada je šesto mjesto bilo najbolji rezultat, mogao je zameniti samo neko poput Klopa. Karakter koji je mogao naslediti Šenklija morao je fudbal da gleda drugačijim očima, cilj mu je trebao biti kroz fudbal manifestovato ispravan način života, kulturu međusobnog poštovanja kao osnovu za uspeh. Morao je doći čovek kojem rezultat nije iznad svega, nego kojem je rezultat krajnji produkt svega što je ljudski i kvalitetno.

– Kreirati atmosferu gde se svi osjećaju važnim, gde uživaju, znaju svoje poslove, osećaju se poštovanim i potrebnim – takav bi život trebao da bude. Tako bi se trebalo pamtiti vreme koje ste proveli u klubu. Na život gledam kao na skup iskustava, dobrih i loših. Naježim se kada se setim dobrih. Ako se drugi osećaju isto, onda smo skupa na velikom putovanju i kada pogledamo unazad, ne možemo izbeći osmeh na licima. Zato svima treba dati šansu da se osećaju delom projekta – kazao je Klopp jednom prilikom u razgovoru za “Goal.com”.

Nepunih pet godina nakon onog 20-minutnog aplauza u konferencijskoj sali, Liverpul je posle 30 godina osvojio Premijer ligu. Kao što je primetio legendarni Geri Lineker – niko nije uspio tako brzo tokom takmičarske sezone da osvoji Premijer ligu i niko nije tako kasno u kalendarskoj godini osvojio najjače fudbalsko takmičenje u Engleskoj.

Klop je svoju ekipu vodio do učinka od čak 28 pobeda u 31 odigranom kolu što je bilo dovoljno za overu titule sedam kola pre kraja, a pošto je korona virus učinio svoje, onda se na titulu trebalo čekati sve do kraja juna. Tako je Liverpul ujedno i aktuelni šampion Evrope bez obzira na to što su Redsi ispali, jer ova sezona Lige šampiona nije završena.

Kao prvak Engleske i Evrope Klop je sada heroj, osvajač, ali on ima sasvim dobar razlog da se u mraku dnevnog boravka, na ivici šanka u pubu ili jednostavno za volanom osmehne i pomisli: “A znate li koliko sam puta izgubio?”

Onda bi se setio poslednjeg kola prvenstva odigranog toplog prolećnog dana 1997. godine i one izgubljene lopte protiv Volfsburga nakon koje je njegov Majnc primio gol, a on shvatio da ni te godine neće izboriti plasman u Bundesligu.

– Ako dovedete igrača za 100 miliona evra i on se povredi, onda sve ode u vetar. Želim da radim drugačije. I kada bih imao toliki novac, radio bih drugačije. Želim poseban ekipni duh – ne mislim da je potreban, nego ga želim. Ne možete reći na kraju: “Samo 11 najboljih igrača može da igra i videćemo što će biti.” Kada fudbal bude takav, neću više raditi ovaj posao. Za izgraditi momčad morate biti kreativni. To je potrebno da budete uspešni – izjavio je u julu 2016. godine.

Tog jula Liverpul je iza sebe imao osmo mesto na tabeli Premijer lige i poraze u finalima Evropa lige i EFL kupa. Od tog leta do ovog leta, tokom sedam prelaznih rokova, kada se od zarađenog novca na transferima oduzme cifra uložena u ulazne transfere, dobije se podatak da je Liverpul u minusu od 89 miliona evra.

Poređenja radi, u istom periodu Mančester junajted ima minus od 483 miliona evra, a Mančester siti 526. Već je to fascinantno, ali što reći na ovo – Everton je u istom periodu ostvario minus od 211 miliona evra.

Izjava iz jula, dakle, kazuje – Klop je maksimalno verovao u sebe i klub. Znao je što želi i kako želi. Znao je da će drugi trošiti mnogo više, ali isto tako je znao da njegov najveći adut neće biti novac, nego vreme i hemija unutar organizacije.

Tako je doveo igrače poput Mohameda Salaha, Sadija Manea, Endrua Robertsona, Firmina i Virdžila Van Dajka čije su priče neobične i inspirativne. Priče koje služe kao motivacija svima koji u startu nemaju prednost u vidu izvanserijskog talenta koji svi primećuju, novca, porodičnog položaja ili mogućnosti koje im pruža okruženje u kojem odrastaju.

Sada, kad ima 23 boda više od monstruoznog Mančester sitija i kad se i on sam čudi kako je toliko pobegao ekipi Pepa Gvardiole, lako je zamišljati Klopa u oblacima. Ipak, čovek poput njega baš u tom trenutku obično se seti onih dana kada je bio usamljen, kada se osećao ponižen i odbačen. Uostalom, tako se i balansiraju emocije, tako se ne gubi kompas. Tako se čovek podseti što je zapravo život.

– Gubljenje je vrlo interesantno iskustvo. Nije nešto što nužno želite, ali to je kao gorak lek. I ako ga uzmete, može vam pomoći. Izgubio sam šest finala. To su bili skoro najbolji dani mog života, ali nisu me slomili ili bilo što. Za mene, život je stalno pokušavanje. Da je samo pobednicima dozvoljeno da prežive, onda bismo svi bili gotovi. Radi se o iskustvima i tome kako ih koristimo i što uzimamo iz njih – kazao je prošle godine za “Dojče vele”,a prenosi “Index.hr”.

U ovoj priči o Klopu teško je zaobići jednu činjenicu, a opet ne pokvariti ovaj ogroman uspeh jednog trenera i jednog kluba. Radi se o tome da će Liverpul titulu slaviti pred praznim tribinama i da je nije osvojio svojom pobedom na terenu, nego gledajući kako Čelsi slavi protiv Sitija. Sve je to pomalo ironično, pogotovo kada se u obzir uzme da će Redsi narednu domaću utakmicu igrati tek 5. jula.

Nikome kao Klopu i Liverpulu ne bi pristajale pune tribine, zastave, pjesme i izvođenje kultne himne “You’ll never walk alone” da se svima još jednom zaledi krv u žilama, ali moraće bez toga. Njihova proslava biće održana bez publike i to možda nije idilično, ali poenta je da takav epilog ne ruši uspeh. Najvažnije je da se nebo konačno crveni i da je cilj ostvaren.

Sada na red dolazi onaj deo Klopovog pisma za “The players tribune”, napisanog nakon što je prema izboru FIFA proglašen najboljim trenerom u 2019. godini.

– Naša je odgovornost kao privilegovanih ljudi da pomognemo deci celog svieta kojoj je potrebna šansa u životu. Ne smemo da zaboravimo kako je to kada imamo stvarne probleme. Ovaj mehurić u kojem mi živimo nije stvarni svet. Žao mi je, ali ništa što se događa na fudbalskom terenu nije stvarni problem. Trebala bi postojati mnogo veća svrha ove igre od zarade i trofeja, zar ne? – napisao je tada Klop.

Možda je upravo dominantno osvajanje toliko željene titule u krajnje neobičnim okolnostima najbolja demonstracija Klopovih reči da bi “trebala postojati veća svrha ove igre od trofeja”. Ni titula koja se 30 godina čekala na jednom od najpoznatijih stadiona sveta nije razlog da se ugrozi nečiji život, jer ništa, pa ni fudbal, nije veće od života i smrti, ali fudbal je toliko snažan da može pomoći u spašavanju ljudskih života.

PROČITAJTE JOŠ:


LIVERPUL JURI ČETIRI REKORDA ZA SVA VREMENA! Klopov tim bi da bude nedodirlijiv


Izvor: Blic.rs