Prati nas na društvenim mrežama

Fudbal

SVE ŠTO SAM STEKAO MENJAO BIH ZA JEDNO ANDREJEVO ‘ZDRAVO’! Srceparajuća izjava Predraga Mijatovića!

Stojan Maleš

Objavljeno

-

Foto: Profimedia

Mislim da mi je sin bio balans da shvatim šta je život -ističe Peđa Mijatović


Naš proslavljeni reprezentativac Predrag Peđa Mijatović pre više od deset godina doživeo jezivu porodičnu tragediju.

Njegov sin Andrej preminuo je nakon teške borbe sa cerebralnom paralizom u 14. godini života.

Bol nakon smrti deteta traje večno. Iako je prošlo dosta vremena od tragedije koja ga je zadesla, Mijatović nije uspeo da ublaži bol koji oseća zbog nenadoknadivog gubitka.

– Sve što sam u životu stekao menjao bih za život, zdravlje ili samo jedno Andrejevo ‘Zdravo, kako si’ – rekao je jednom prilikom Mijatović.

Podsetimo, Mijatović je sina Andreja dobio u dok je bio u braku sa bivšom suprugom Elenom Karić, sa kojom ima i prvenca Luku (29).

Oni su se razveli 2001. godine, a najveća podrška proslavljenom fudbaleru Real Madrida u najtežem periodu u životu bila je njegova sadašnja supruga Aneta Milićević.

– Aneta je sve što jedan muškarac može da poželi. Jaka je, hrabra i inteligentna žena, koja na najbolji mogući način ume da me usmeri i pomogne mi da donesem pravu odluku. Volim da kažem kako je ona jedno kompletno, prelepo i predobro stvorenje. Prihvatila me je sa svim manama, a mog bolesnog sina kao da ga je sama rodila – rekao je u jednom intervjuu Mijatović.

Foto: Profimedia

Nakon igračke karijere Mijatović je odlučio da život nastavi u Valensiji, kako bi što više vremena provodio uz svog bolesnog sina, koji je bio smešten u jednoj ustanovi u tom gradu. Aneta ga je maksimalno podržala u toj odluci.

Tragedija koju je doživeo i nemoć da pomogne svom detetu uticali su na to da uvek čvrsto stoji na zemlji.

– U nekoj mojoj najvećoj fudbalskoj slavi, kad sam bio u zenitu, a to je od 1994. do 1999, sve je išlo odlično i što se tiče profesije osećao sam se moćno. Istovremeno, bolest moga sina me je stalno vraćala na zemlju, u normalu. Išlo je kroz glavu: ‘Vau, kako ti to dobro radiš i kako ti daješ te golove, pa gde je tebi kraj, druže?’ Znaš kad ti krene i pomisliš, i to se svima događa u zenitu, pa dođe otprilike ono: ‘Sad da se popnem na ovu zgradu, možda bih mogao i da letim.’ Toliko se dobro i moćno osećaš. Kad god bi počela da mi kroz glavu prolazi ta euforija i ludilo navijača, moj sin, pokojni Andrej, imao je neku krizu. Često je završavao u bolnici i to su bile opomene. Opomene u smislu: “Sve je to super, bato. Sve ti, druže, dobro radiš, ali život je nešto potpuno drugo.” I mislim da mi je sin bio balans da shvatim šta je život. Da život nije samo segment neke karijere. Ta nemoć da pomognem svom detetu, a pomoći nema – tužno je završio priču Mijat.

Izvor: Espreso