Prati nas na društvenim mrežama

Domaći fudbal

Terzić poslao pismo klubovima iz Super lige Srbije

Stojan Maleš

Objavljeno

-

U nedelju uveče na adrese mnogih klubova Superlige i Prve lige Srbije stigao je dopis od Zvezdana Terzića i Crvene zvezde

Nema mira u srpskom fudbalu, bar ne kada su večiti rivali u pitanju.

Kao što smo vam u nedelju uveče već najavili, iz Crvene zvezde se zalažu za novu inicijativu – da se broj stranaca u svakom superligaškom timu poveća sa četiri na osam, tj, da čak osam momaka koji nisu rodom iz Srbije može da nastupa na istoj utakmici, za razliku od dosadašnja četiri, koliko je dozvoljeno protokolom i pravilima takmičenja.

Zvezdan Terzić je tim povodom poslao pismo svim klubovima iz Zajednice superligaša, tačnije, kako iz Partizana tvrde, ne baš svim, već samo onim “koji su na Zvezdinoj strani”, jer u Humsku nikakav dopis nije stigao.

Pismo prenosimo vam u celosti:

– Poštovani predstavnici klubova, dragi prijatelji, ovim putem želim da vam se obratim sa predlogom da se broj stranih fudbalera, koji mogu nastupati u našem fudbalskom prvenstvu, poveća sa broja četiri na broj osam, s tim što bi se za angažman svakog stranog fudbalera preko broja četiri, od strane kluba koji bi ih angažovao, plaćala odgovarajuća suma novca, koja bi potom bila korišćena isključivo za razvoj fudbala u Srbiji.

Konkretno, naš je predlog da se za petog stranog fudbalera uplaćuje suma od 20.000, za šestog 30.000, za sedmog 40.000 i za osmog 50.000 evra po sezoni.

Globalizacija je porušila granice, čitava Evropa je postalo veliko jedinstveno tržište, svi klubovi igraju sa velikim brojem stranaca, i svi se fudbalski razvijaju. Samo se mi u Srbiji držimo nekih retrogradnih stavova, na veštački način pokušavamo kao da favorizujemo domaće igrače koji ne idu uz napredne fudbalske zemlje.

Ako velika Nemačka, zemlja od 100 miliona ljudi, jedna od najvećih fudbalskih sila na svetu, ima potrebu za neograničenim brojem stranaca – koji je problem sa nama? Svedoci smo iste situacije i u ostalim evropskim fudbalskim zemljama.

Sada ću navesti i konkretne razloge zbog kojih u ovom trenutku ističem ovaj predlog, a koji se ne tiču samo dobrobiti naša dva najveća fudbalska kluba, već i svih ostalih klubova u Srbiji.

Naime, kao što vam je poznato, FK Crvena zvezda već treću godinu zaredom uspeva da se kvalifikuje u ligaški deo evropskog takmičenja. To je sa finansijskog aspekta za FSS i druge klubove u Srbiji posebno važno u poslednje dve godine, s obzirom na to da UEFA u slučajevima kada se klub iz jedne zemlje kvalifikuje u Ligu šampiona, dodeljuje određena novčana sredstva tom savezu namenjena za razvoj fudbala.

U našem slučaju to je iznosilo po 3,5 miliona evra za svaku godinu, što je ukupno 7 miliona evra.

Međutim, svi klubovi sa kojima naš klub igra u Ligi šampiona, kako prošle tako i ove godine, imaju izuzetno veliki broj stranih fudblera kojima je dozvoljeno da igraju i u domaćem šampionatu i u evro-takmčenjima.

Primera radi, u prvom kolu Lige šampiona za Totenhem, Bajern i Olimpijakos u prvih 11 igrača nastupalo je po osam stranih fudbalera, dok su se na klupi nalazila još 3,4 stranca, pri čemu je veoma bitno istaći da u ovakvom istom odnosu domaćih i stranih igrača ti klubovi nastupaju i u svojim nacionalnim prvenstvima.

Kao što znate u našem prvenstvu mogu nastupiti četiri stranca. Ostali mogu biti registrovani, ali moraju biti van protokola, a vi kao fudbalski ljudi dobro znate da je kontinuitet u igrama osnov za pravljenje rezultata.

U situacijama kada igramo u grupnoj fazi Lige šampiona, činjenica da možemo nastupiti sa većim brojem stranaca nam ne daje nikakav igrački benefit, s obzirom na to da po pravilu iz domaćeg prvenstva, ti igrači nemaju kontinutitet u nastupima.

Posebno ističem da se, kroz ostvarivanje dobrih rezultata u Ligi šampiona, takođe ostvaruje deo prihoda za nacionalne saveze, ali ono što je mnogo važnije u ovom trenutku jeste dobijanje koeficijenta kojim se Srbija popravlja na ranking listi što znači veći broj naših klubova koji će učestvovati u evro-takmicenjima.

Da bi bili konkurentni klubovima poput Salcburga, Krasnodara, Kopenhagena ili Jang Bojsa, koji su puni stranih igrača, i mi u Srbiji moramo povećati broj stranih igrača. A ne možemo imati strane igrače samo radi igranja u Evropi.

Osim što nemaju kontinuitet igranja kroz domaće prvenstvo, skupi su nam ako igraju samo Evropu. Na kraju krajeva svedoci smo da su stranci poput Donalda, Le Taleka, Uga Vijeire, Kange, Boaćija i ostalih podigli sveukupan nivo srpskog fudbala, i da su domaći igrači imali šta da nauče od njih.

Bilo kakvo zatvaranje u sopstvene okvire ne može nam doneti ništa dobro. Sigurno da ovih velikih uspeha koje Crvena zvezda ostvaruje na međunarodnoj sceni ne bi bilo bez kvalitetnih stranih igrača. Moramo podići glavu i pratiti evropske trendove, prestati sa mitovima i zastarelim razmišljanjima.

Zbog finansijskog stanja srpskog fudbala ovo će pravilo u početku najverovatnije koristiti nekoliko klubova, ali smatramo da je adekvatno i da se uplatom odgovarajućih iznosa u slučaju angažovanja svakog stranca preko broja četiri koje smo predložili, a koje bi bile uplaćene ili Fudbalskom savezu Srbije ili Zajednici, pozitivno uticalo na sve ostale klubove jer bi se koristila isključivo za namenu ulaganja u srpski fudbal – stoji u pismu Zvezdana Terzića upućenom klubovima članovima Zajednice Superlige Srbije.

E sad, ovo pismo navodno nije stiglo na adrese svih klubova, pa iz Partizana tvrde da je u pitanju pokušaj da se protivpravno već tokom ove sezone broj inostranih fudbalera poveća upravo na osam, koliko ih crveno-beli imaju u ovom trenutku.

Dalje, iz Humske navode da ta tema uopšte nije bila na najavljenom dnevnom redu Zajednice superligaša i prvoligaša, pa da je Zvezda pokušala “blickrigom, daleko od očiju FKP, obezbedi podršku većeg broja klubova”, dovoljnog da predlog bude izglasan.

Iz Partizana smatraju i da ukoliko bi ovo pravilo trebalo da se menja, to bi moralo da bude urađeno pre početka takmičarske sezone, a ne usred iste. Neki naši izvori kažu i da je sama činjenica što je pismo poslato u nedelju kasno uveče upravo pokazatelj da crveno-beli pokušavaju da urade nešto van pravnih okvira. Kad se još doda i da u Ljutice Bogdana igra tačno osam momaka koji nemaju srpski pasoš, strah i paranoja na crno-beloj strani Topčiderskog brda itekako dobijaju na značaju.